Ana Filimonova: Simbioza NATO i EU – Hašim Tači

Informacije, koje je za izveštaj PSSE prikupio pravnik Dik Marti o zločinima organizovanih zločinačkih grupa kosovskih albanaca, najmanje desetak godina bile su poznate zapadnim specijalnim službama, međunarodnim organizacijama i organima pravnog poretka niza zapadnih zemalja.

Prema podacima londonskog „Gardijana“, još 2004. godine u dokumentima NATO „kosovski premijer Hašim Tači figurirao je kao „jedna od najkrupnijih riba“ u mreži organizovanog kriminala. U suštini, „kosovska vlada“ je, zapravo, podređena karika u albanskom kriminalnom lancu, koji je opasao Balkan, i koji se razvukao dalje u Evropu, u SAD. Jedan od autoriteta te mafije je DŽavid Haliti, član predsedništva kosovskog parlamenta, funkcioner partije Hašima Tačija (Demokratska partija Kosova), Tačijev politički i finansijski savetnik, član Dreničke grupe, a ranije načelnik pozadine „Oslobodilačke vojske Kosova“, koji je krajem 90-ih godina rukovodio novčanim tokovima OVK. „Gardijan“ piše o učešću DŽ. Halitija „u trovini oružjem i narkoticima“, i o tome da su na njegovoj duši još najmanje dva ubistva“.[1]

Švajcarski list „Noje cirher cajtung“ je 30. januara objavio podatke o tome da su NATO, a takođe vlasti Švajcarske, znali za kriminalnu delatnost DŽavida Halitija i da je upravo na teritoriji Švajcarske i formirana „Oslobodilačka vojska Kosova“ (OVK), da su tu utemeljeni organizovana trgovina narkoticima, oružjem i ljudima. Haliti se nastanio u Cirihu još 1986. godine[2] i, bez obzira na to što su švajcarske vlasti raspolagale potpunom informacijom o prestupniku, njegova delatnost nije privlačila pažnju.

Takođe, švajcarski zvanični izvori tvrde, da su dva najbliža saradnika Hašima Tačija – bivši ministar odbrane, sada poslanik parlamenta Kosova Azem Sulja i bivši šef obaveštajne službe OVK, koji je potom postao šef obaveštajne službe (SHIK) Tačijeve partije (on je „siva eminencija“ kosovskog režima) Kadri Veseli – nesmetano dobijali dozvole za boravak u Švajcarskoj (mimo švajcarskog zakonodavstva, jer slična dokumenta mogu dobiti jedino stranci koji neposredno žive u toj zemlji). Nemačka obaveštajna služba BND je 2005. godine okvalifikovala Sulju i Veselija kao ključne figure organizovanog kriminala na Kosovu.[3]

Kosovska SHIK je nastala nakon takozvane demilitarizacije “Oslobodilačke vojske Kosova“, a njeni tvorci su H.Tači, DŽ.Haliti, K.Veseli i istoimena albanska specijalna služba. Po podacima KFOR i UNMIK, delatnost tih specijalnih službi uključivala je prekupljanje informacija i zastrašivanje srpskog stanovništva sa ciljem njegovog izgona iz severnog dela Kosovske Mitrovice.[4]

SAD i EU su već niz godina raspolagali pouzdanim i iscrpnim podacima o albanskoj kriminalnoj mreži na Kosovu, koje su dobijali po liniji specijalnih službi (američka FBI, britanska MI6, italijanska SISMI, nemačka BND i druge). U izveštajima u periodu od 2001. do 2004. godine navođeno je, da SHIK Hašima Tačija održava kontakte sa mnogim organizovanim kriminalnim grupama i krupnim korporacijama ("Dukađini", "Devolli", “KelmendieGeci”), učinivši ih bogatim zahvaljujući pranju novca.[5]

Svi ti podaci – imena, zone odgovornosti organizovanih kriminalnih grupa, baze OVK u Albaniji, činjenice kidnapovanja Srba, mučenje zatvorenika, trgovina izvađenim ljudskim organima, veze sa islamističkim organizacijama Bliskog Istoka i Turske – bili su tokom niza godina dobro poznati UNMIK i MTBJ.[6] Međutim, razgranata kriminalna delatnost Kosovara nije bunila zapadne političare, niti ih buni. Na primer, Madlen Olbrajt je osnivač i vlasnik kontrolnog paketa akcija konsalting holdinga „Olbrajt grup“, koji je zaradio značajan kapital zahvaljujući telekomunikacijskom biznisu na Kosovu. Glavni operater kosovske telefonije je kompanija „Valja“, a ključna figura u tom biznisu je Bernar Kušner. Njegov brat je osnivač prve mreže mobilne veze ne Kosovu, koja danas obuhvata oko 300 hiljada korisnika, a godišnji prihod kompanije „Valja“ otprilike je 200 miliona dolara. Kompanija „Ipko-net (internet – projekat Kosova) stvorena je naporima Međunarodnog komiteta za pomoć licima, koja se nalaze u opasnosti, upravo u toku bombardovanja Jugoslavije od strane avijacije NATO. Zatim, nakon ulaska NATO na teritoriju pokrajine Kosovo, pod patronatom tog istog Bernara Kušnera je potpisan ekskluzivni ugovor sa KEK (Kosovska enegetska korporacija). Provajder „Ipko-net“ obuhvata 70 procenata teritorije Kosova i Metohije. Olbrajtova od 2004. godine obavlja funkciju specijalnog predstavnika predsednika Saveta direktora „Ipko-net“. Pokrovitelj „Olbrajt grupe“ na Kosovu bio je DŽejms O'Brajen, bivši specijalni izaslanik SAD na Balkanu, sada saradnik kompanije M.Olbrajt. DŽ. O'Brajen uspešno štiti interese američkog kapitala, istisnuvši sa tržišta drugog operatera za mobilnu vezu – kosovskog oligarha Ekrema Luke. Ovom poslednjem su pripretili hapšenjem zbog njegove „kriminalne delatnosti“ i uskratili vizu za ulazak u SAD, a kada je E.Luka odlučio da se ne opire predstavnicima američkog biznisa, njega su skinuli sa „crnog spiska SAD“.[7]

Kako ukazuje Dik Marti, on je bio šokiran saznavši da su službenici UNMIK, odlazeći s posla, stupali u službu kosovskih vlasti; tako se, na primer, bivši čovek broj 2 u UNMIK-u nalazi se u službi kod Haradinaja, a jedan od Tačijevih savetnika u prošlosti je bio činovnik misije OUN.[8]

U ovom trenutku američki „projekat Kosovo“ pretpostavlja fundamentalno preuređenje kako međunarodnih (natovskih) struktura, tako i kosovskih političkih organizacija. Snage pod komandom NATO (KFOR) se reorganizuju. Od 1. marta 2011. godine američka komanda pretpostavlja da će preuzeti na sebe isključivu kontrolu na celokupnoj severnoj zoni KFOR na Kosovu i Metohiji uz manju ogradu – tamo, gde žive Srbi, ostaće tek manji francuski kontingent,koji će biti smanjen sa 600 na 300 ljudi. KFOR će umesto pet „brigadnih zona“ formirati dve – Brigadu Sever pod američkom komandom i Brigadu Jug pod italijanskom ili nemačkom komandom.[9]

Uoči pregovora sa Beogradom na kojima po svoj prilici žele da zauvek „zatvore“ pitanje o Kosovu, albanske političke snage se konsoliduju. U drugoj polovini januara objavljena je namera da se stvori „velika koalicija“ koja bi uključivala Demokratsku partiju Kosova Hašima Tačija, Demokratski savez Kosova Ise Mustafe i Alijansu za budućnost Kosova (funkciju predsednika u odsustvu R.Haradinaja, koji očekuje odluku MTBJ, obavlja Blerim Šalja). Koaliciji predstoji da reši „10-20 velikih pitanja za Kosovo“.[10]

Istovremeno, Rezolucija Evropskog parlamenta o evrointegraciji Srbije, usvojena 20. jnuara 2011. godine, sa pređašnjom upornošću poziva Srbiju da „ispuni obaveze“ – da potpuno sarađuje sa Haškim tribunalom. A ubedljivim dokazom o saradnji smatraće se jedino izručenje preostalih na slobodi Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Podsetimo da su upravo u MTBJ uništeni dokazi o trgovini ljudskim organima (istraga je vođena 2004. godine u mestašcu Ripa u blizini gradića Burel u Albaniji)... A danas se status Srbije kao kandidata za člana EU i početak preliminarnih pregovora ponovo dovode u zavisnost od stava glavnog tužioca MTBJ – smatra li on saradnju Srbije sa tribunalom „potpunom“.

U odnosu na Kosovo rezolucija Evropskog parlamenta obavezuje Srbiju da ne insistira na razmatranju statusa ili podele Kosova i, u suštini, poziva je da izvrši pritisak na kosovske Srbe da se podčine vlasti misije EULEKS. To se poturta kao „pružanje pomoći u poboljšanju saradnje EULEKS sa kosovskim Srbima na uspostavljanju vladavine prava na severu Kosova“. Ako hoćemo preciznije, vladi Srbije se daje „počasna uloga“ u demontiranju paralelnih struktura vlasti, koje (doslovno!) „podrivaju proces decentralizacije i sprečavaju potpunu integraciju srpske zajednice u kosovske institucije“. Osim toga, rezolucija sadrži takve elemnte mešanja u unutrašnje poslove Srbije, kao što su provođenje sudske reforme (koja izaziva oštar protest vodećih srpskih pravnika), potpuna transparentnost partijskog finansiranja, sloboda štampe (u svojstvu pohvalnog primera navodi se održavanje „Gej parade“ u Beogradu) reforma policije, zamrzavanje delatnosti specijalnih službi, zaštita nacionalnih manjina (okončanje formiranja Nacionalnih saveta, koji imaju ogromne društveno-političke privilegije), reforma armije, a takođe se pozdravlja odluka srpskih vlasti da dozvoli ulazak u zemlju građanima zemalja – članica EU samo uz ličnu kartu (dokument za dokazivanje identiteta u sopstvenoj zemlji).[11]

Misija Evropske unije (EULEKS) insistira na tome, da je sever Kosova „opasna zona“. A stav Brisela ostaje nepromenjen - nezavisnost Kosova ne podleže preispitivanju, ali je „kosovskoj vladi potrebna nova figura, koja nije opterećena prtivurečnostima“ (samo to). Tojest, potrebna je promena „lica Kosova“ (ako se takvim licem smatra Hašim Tači) – u interesu „rešavanja problema pomanjkanja međunarodnog kredita poverenja prema kosovskoj strani“. Klan Tačija će žrtvovati, ali će u očuvanje „projekta Kosova“ biti angažovane sve snage. Iako patetika EULEKS o smeni kosovskog rukovodstva u sprovođenju istrage protiv Tačijevog klana izaziva duboku iritaciju kod kosovskih vlasti. Na primer, ministar unutrašnjih poslova Kosova Bajram Redžepi je zahtevao povlačenje EULEKS sa severa Kosova i uvođenje u taj deo direktne konstrole KFOR i Kosovskih policijskih snaga (KPS).

EU i NATO su u celini solidarni u svojoj politici prema Kosovu i Srbiji u celini. 21. januara izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin je apostrofirao, da rezolucija tog organa „na predviđa razmatranje pitanja o statusu Kosova na pregovorima Beograda i Prištine“.[12] Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen je izjavio, da podela Kosova nije varijanta, a da će KFOR kao „garant mira i stabilnosti na Kosovu“ i dalje kontrolisati kosovsku teritoriju. Nakon toga KFOR je preneo ovlašćenja za kontrolu dela granice Kosova sa Makedonijom Kosovskoj pograničnoj policiji (u aprilu prošle godine KFOR je već predao kontrolu nad granicom sa Albanijom u dužini od 113 kilometara).

Karakteristično je da izveštaj Dika Martija praktično nije uticao na politiku zvaničnog Beograda u odnosu prema Kosovu. Srpske vlasti su do poslednjeg trenutka pokušavale da ćute povodom senzacionalnog izveštaja. A zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić je saopštio, da se tužilaštovo neće oglašavati povodom Martijevog izveštaja o trgovini ljudskim organima na Kosovu (primetimo da je Dik Marti oštro kritikovao srposko pravosuđe).[13]

Srpske opštine na severu Kosova prinuđene su da se bore za opstanak u uslovima potpunog nerada Beograda. Istovremeno je očigledna sprega interesa međunarodnih organizacija (KFOR, UNMIK, EULEKS, MTBJ) i vlasti Prištine. Međunarodne strukture su zauzele poziciju podržavanja „projekta Kosova“ i tradicionalno agresivno-ofanzivni stav prema Srbima. Ovim poslednjim se očigledno zaprečava put ka preispitivanju „nastale situacije“ na Kosovu i na predstojećim pregovorima Beograd – Priština.

Dakle, preduzimaju se ozbiljni napori kako se ne bi dopustile promene ocena o delovanju strana u „kosovskom konfliktu“, kako se ne bi dovela u pitanje nezavisnost Kosova i sve svelo na uklanjanje Hašima Tačija. Evropa svojim rukama pomaže da se otrgnuta od Srbije pokrajina Kosovo pretvori u „državu“, u kojoj vlast pripada homogenim, odlično naoružanim kriminalnim grupacijama, koje još raspolažu sa ogromnim finansijskim resursima, i čija delatnost izlazi daleko izvan granica Balkanskog poluostrva.

(Fond strateške kulture, 3.2.2011)